Проналазак лифта омогућио је небодере, а превоз путника остаје најчешћа употреба ових система. Потребан путнички капацитет зависи од површине зграде и намене; типични капацитети се крећу од неколико стотина килограма до преко 2.000 килограма. Лифтови у зградама са четири или мање спратова могу бити хидраулични. За зграде са десет или мање спратова, брзине су углавном око 1,5 метара у секунди (300 стопа у минути), док лифтови у вишим зградама могу достићи брзину од 2,5 метара у секунди (500 стопа у минути) или чак до 6 метара у секунди (1200 стопа у минути).
Већина високих{0}}пословних зграда опремљена је путничким лифтовима. Да би се повећала брзина, ефикасност и употребљиви простор, лифтови су често организовани у банке, при чему свака банка опслужује одређени скуп спратова и ради у складу са стратегијама планирања које се прилагођавају обрасцима коришћења у различитим временима и нивоима. У неким изузетно високим небодерима, путници се крећу експресним лифтом-заобилазећи средње спратове-од нивоа приземља до „небеског предворја“ (повишено предворје за трансфере) пре него што пређу до локалног лифта да стигну до коначног одредишта. Одабрани број-високих зграда садржи-најсавременије-системе који омогућавају путницима да унапред-изаберу свој одредишни спрат док су још у канцеларији или главном лобију.
